Domaći privrednici i proizvođači dovedeni na rub opstanka upozoravaju javnost i državne institucije na nemoguće i neodrživo stanje domaće privrede. Mišljenje je da će BiH zbog svoje aljkavosti jednostavno biti kažnjena jer pokazuje da ne može ispuniti neke od važnih uslova za pridruživanje Evropi

Domaći privrednici i proizvođači dovedeni na rub opstanka upozoravaju javnost i državne institucije na nemoguće i neodrživo stanje domaće privrede. Mišljenje je da će BiH zbog svoje aljkavosti jednostavno biti kažnjena jer pokazuje da ne može ispuniti neke od važnih uslova za pridruživanje Evropi, piše San.

Zbog neusklađenosti i kašnjenja prilagođavanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim propisima i neispunjavanja ulova iz Privremenog sporazuma o pridruživanju EU, privrednici daju crne prognoze po kojim će iz BiH izvoz bilo kakvih roba biti jednostavno nemoguć.

Među onima koji su jako zabrinuti su uzgajivači i izvoznici žive ribe u EU čiji zahtjev za povećanje izvozne bescarinske kvote sa 60 tona na 3.000 tona najvjerovatnije neće ni biti uziman u razmatranje, jer BiH nije uskladila sve potrebne propise sa zahtjevima EU.

''Zbog kršenja privremenog Sporazuma o pridruživanju naš zahtjev se neće uzeti u razmatranje. Sadašnjih 60 tona trebalo je da se poveća iduće godine ali se to neće dogoditi jer smo prekršili dogovor. Štete u ribarstvu imamo ne samo zbog malih bescarinskih kvota nego i zbog neusklađenih zakona i propisa iz oblasti veterinarsta'' - rekla je za "San" Dragana Radošević, direktorica Tropika iz Banjaluke.

Ona objašnjava kako domaći ribari moraju duplirati provjere i preglede, a da se u mnogo slučajeva laboratorijski nalazi ne priznaju, jer nisu urađeni u certificiranim laboratorijama koje nisu priznate u EU.

Almir Bešanović, predsjednik Grupacije uzgajivača ribe pri Vanjskotrgovinskoj komori BiH kaže da nisu u pitanju samo propisi vezani za poljoprivredu nego i ostali koji su potrebni za pridruživanje EU.

''O većoj kvoti se neće ni pričati, a zabraniće nam izvoz ne samo ribe nego i svega ostalog jer nismo ispunili neke od osnovnih uslova. Evropa nam neće dozvoliti da, ako želimo da se pridružimo, radimo po svome'' - kaže Bešanović.

On je mišljenja da će pridruživanje Hrvatske Evropskoj uniji, koje se očekuje krajem iduće godine, za BiH zatvoriti jedno od glavnih i najvećih izvoznih tržišta.

I dok se proizvođači žale i strahuju od bliske budućnosti, Drago Nedić, direktor Ureda za veterinarstvo BiH, tvrdi da je što se tiče njegovog Ureda i veterinarskih pitanja puno toga urađeno, o čemu govori i dozvola za izvoz žive ribe.

''Uskoro ćemo podnijeti zahtjev za dozvolu izvoza meda, miljeka i nekih proizvoda živinarske industrije. Mi smo dozvolu da izvoz dobili nevezano za SSP, zahvaljujući ispunjenim uslovima, i koliko znam nema neispunjenih odredbi Sporazuma koje se tiču direktno nas.

Što se tiče kvota za izvoz ribe, to je pitanje trgovinskog sporazuma, a Evropska unija odlučuje direktno o tome kome će ih dati i kolike će one biti. Postoji mogućnost da budemo sankcionirani i po ovom pitanju, ukoliko se EU odluči na sankcioniranje zbog nepoštivanja opštih odredbi Sporazuma'' - rekao je Nedić za "San".

U Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, kažu, rade sve ono što mogu, kako se ovakav problem i crne slutnje privrednika ne bi obistinile. Tako je delegacija BiH na osnovu zahtjeva proizvođača BiH, na sastanku Privremenog odbora održanom 28.i 29. juna 2010. godine u Sarajevu, službeno zatražila od delegacije EU da razmotri mogućnost povećanja trenutnih kvota za izvoz ribe sa 60 na 4.500 tona, s obzirom na veterinarske dozvole koje će uskoro biti dodijeljene ribogojilištima.

Ipak je zaključeno da je, za bilo koji pozitivni pomak po ovom pitanju, potrebno da BiH ispuni niz obaveza preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

''Pretpostavlja se da će, nakon ispunjenja ovih uslova, Evropska komisija biti fleksibilnija kada su u pitanju dogovori o korekciji trgovinskih aranžmana, pa tako i u pogledu povećanja kvote za izvoz ribe'' - kažu u Ministarstvu, piše San.